од 17.априла
у холу „Фармацеутско-физиотерапеутске школе“
О раду:
Лара Лазић 1/7
Ученица Лара Лазић се истиче кроз изванредан рад и постигнућа из ликовне уметности још у првој години средње Фармацеутско-физиотерапеутске школе у Београду, када кроз велико умеће и таленат за уметност учествује у бројним изложбама у школи, као и такмичењима.
Одличног осећаја за mimesis, дакле осећаја за цртање по природи, Лара савладава пропорције и композицију са лакоћом, али и светло-тамно, готово на нивоу треће године факулета уметности, иако је још увек прва година средње школе. Портрет је њена специјалност, а начин рада и њена техника цртања нагињу правцу хиперреализма. Оно што је посебност у њеном раду је што има потпуно свој приступ и то тако што користи посебне суђере, крпице и чак електричне гумице за брисање. Дакле, иновативна је и што се тиче занатског дела рада, што имају уметници тек у каснијим фазама када су већ афирмисани и признати.Одличан осећај за детаљ и прецизност у цртању изашао је из њене наклоности према хиперреализму и жеље да се стварност анализира до перфекције, а никако из немогућности да се слободно изрази, управо супротно.
Интересовање ове ученице је заиста широко и води од цртања по природи, дакле осећаја за анализу стварности, преко изражене имагинације и развијене маште, па и жеље за критиком стварности нарочито критике тренутних трендова претераних пластичних операција, које нарушавају природне пропорције и лепоту. Поред изражене анализе идеалних црта лица, тј пропорција, она у свој рад уводи и „естетику ружног“, где као контраст правилним цртама супротставља забринута лица, неправилних пропорција, уморна, понекад стара, али карактерна и са богатим унутрашњим животом. Са једне стране oна црта лепа, али помало испразна лица, а са друге груба и неправилна, али са великом лепезом доживљаја и искустава.
Милица Стијовић 1/7
Изванредног осећаја за цртање по природи, Милица савладава пропорције, линију и композицију са лакоћом. Портрет је њено поље интересовања и њена специјалност. Различити портрети цртани са великом прецизношћу и намерно „упегланом“ градацијом светлости одишу савременошћу, односно одразом савременог начина живота и жељом за улепшавањем. Управо су ови портрети, портрети 21. века. У њима је ухваћен дух савременог доба, иако наизглед лични добијају једну нову димензију хладноће и универзалности, модерне отуђености у самој трци за лепотом и пошто-потој жељи да се буде само леп.
Оваква анализа друштва кроз „савремен“ портрет показује већ уметничку зрелост и идеје и саме технике. Њен рад можемо поредити са радом студената друге или треће године факултета уметности, иако је она на тек првој години средње школе.
Наставница ликовне културе
Магистар сликарства Славица Марковић-Вукадиновић
